Koliko glasno treba da bude muzika u restoranu, hotelu ili salonu?

Jedne subote uveče, u dva bara na zapadu Francuske, nekoliko istraživača je sedelo sa pivom i gledalo druge kako piju. Nije bilo izlaska, nego eksperiment. Vlasnici barova su im dozvolili da pojačavaju i stišavaju muziku, a oni su pratili mladiće koji su naručivali točeno pivo.

Kad je muzika bila uobičajene jačine, gost je čašu pio oko 14 i po minuta i za veče naručio prosečno 2,6 piva. Kad su je pojačali, čaša je bila prazna za 11 i po minuta, a broj piva je skočio na 3,4.

Zvuči kao savet za vlasnike barova: pojačajte muziku. Ali sačekajte kraj priče.

Glasnije nije isto što i bolje

Istraživanje je vodio Nicolas Guéguen sa Univerziteta Južna Bretanja, a objavljeno je 2008. godine. On i njegov tim imali su dva objašnjenja. Prvo: glasna muzika ljude podigne i ubrza, pa i piju brže. Drugo, i zanimljivije: kad je preglasno, ljudi teško razgovaraju, pa umesto da pričaju, piju.

Drugim rečima, gost nije pio više zato što mu je bilo lepše. Pio je više zato što nije mogao da priča sa društvom. Sami autori su upozorili da ovo ne treba shvatiti kao recept: uzorak je bio mali, samo 40 mladića u dva bara, tri subote zaredom.

I tu je suština. Preglasna muzika možda donese koje piće više večeras, ali gost koji je ceo izlazak vikao preko stola teško da će se vratiti zbog atmosfere.

Buka je jedna od najčešćih pritužbi gostiju

U Americi već godinama postoji velika anketa gostiju restorana, Zagat. U njihovom istraživanju iz 2018. godine, sa oko 13.000 ispitanika, buka je bila pritužba broj jedan, ispred lošeg servisa, cena i gužve. U nekim gradovima je i ranijih godina bila na samom vrhu.

Deo krivice je u modernim enterijerima: beton, staklo, visoki plafoni, malo tkanine. Zvuk se odbija od svega, gosti pričaju glasnije da bi se čuli, pa neko pojača muziku, pa gosti pričaju još glasnije. Sigurno ste bili u takvom mestu.

Glasna muzika menja i šta jedemo i kako nam prija

Dva istraživanja su ovde posebno zanimljiva.

U jednom kafeu u Stokholmu, profesor Dipayan Biswas sa Univerziteta Južne Floride i njegove kolege puštali su istu muziku nekad tiše, a nekad glasnije. Uz glasniju muziku ljudi su češće birali teža jela: sendviče sa crvenim mesom i kolače umesto salata i lakših jela. Udeo takvih jela porastao je sa 42 na 52%. Objavljeno je 2019. godine.

Drugo istraživanje, sa Univerziteta u Mančesteru, pokazalo je da jaka buka u pozadini čini da hranu osećamo manje slatkom i manje slanom, a hrskavost jače. Isti tim je primetio još nešto: kad se ljudima sviđao zvuk koji su slušali, više im se sviđala i hrana.

Za restoran je ovo važno. Kuvar se trudi da jelo ima pun ukus, a uz preglasnu muziku gost će taj ukus osetiti slabije.

Ali ni tišina nije rešenje

Pre nego što zaključite da muziku treba stišati do kraja: nije baš tako.

Istraživači sa Univerziteta McGill u Montrealu pratili su 2020. godine 247 gostiju jednog otmenog restorana. Kad je u sali bilo nešto živahnije, gosti su ostajali malo duže i trošili malo više, a zadovoljstvo im se nije smanjilo. Autori ne daju jedan „idealan“ broj decibela. Zaključak je da postoji neka zlatna sredina: pretiho, i ljudi se osećaju kao da ih svi čuju; preglasno, i ne mogu da razgovaraju.

Svako ko je ručao u potpuno tihom restoranu zna taj osećaj, kad čujete svaki zveket viljuške i šapućete da vas sto pored ne bi čuo.

Nije važno samo koliko je glasno, nego i kako zvuči

Ista pesma, na istoj jačini, može da prija ili da smeta, u zavisnosti od toga iz čega izlazi. Mali zvučnik koji krči, muzika koja je „tanka“ i bez dubine ili bas koji tutnji kroz pod, sve to gost oseti kao nelagodu, čak i ako ne zna da kaže šta mu smeta.

Kvalitet zvuka je zato važan koliko i jačina. Setite se istraživanja iz Mančestera: ljudima je hrana više prijala kad im je prijao zvuk.

Česta greška je i jedan ili dva jaka zvučnika za ceo prostor. Ko sedi pored njih, muzika mu je preglasna; ko sedi u drugom kraju, jedva je čuje. Više manjih zvučnika na nižoj jačini skoro uvek zvuči prijatnije nego dva velika „na pola“.

Kako da proverite svoj prostor (već večeras)

Ne treba Vam merač zvuka. Probajte ovo:

• Test razgovora. Sednite za sto u najživlje vreme i razgovarajte sa nekim normalnim glasom. Ako morate da se naginjete ili ponavljate, preglasno je.

• Slušajte iz ugla gosta, ne sa šanka. Muzika se najčešće podešava tamo gde stoji osoblje, a gosti sede pored zvučnika.

• Prošetajte kroz ceo prostor. Ako je muzika na jednom mestu preglasna, a na drugom se ne čuje, problem nije u jačini nego u rasporedu zvučnika.

• Pratite doba dana. Ono što je dobro u 21h, kad je sala puna, u 12h kad je pola prazno zvuči preglasno. I obrnuto.

• Ne pojačavajte da biste nadjačali buku. Ako je sala bučna, glasnija muzika samo podiže glasove gostiju. Bolje je da muzika bude malo ispod razgovora, a ne preko njega.

Hotel i salon nisu restoran

U hotelskom lobiju gost na recepciji mora bez napora da čuje recepcionera. Muzika treba da napravi prijatan prvi utisak, a ne da se takmiči sa razgovorom o rezervaciji. Bar u istom hotelu uveče može biti življi, ali lobi ostaje miran.

U salonu lepote muzika se bori sa fenom, vodom i razgovorom klijentkinje i frizera. Ako se pojača da bi se čula preko fena, posle je preglasna za sve ostalo. Bolje je da bude nešto tiša i ujednačena, da prija i onima koji čekaju i onima koji su u stolici.

Ukratko

Istraživanja se ne slažu u svakom detalju, a neka su rađena na malom broju ljudi ili u samo jednom lokalu. Ali u jednom se slažu: jačina muzike utiče na to kako se gosti osećaju, koliko ostaju, kako razgovaraju, pa i kako im prija hrana. I ne postoji jedno dugme koje je ispravno za ceo dan.

A jačina i vrsta muzike idu zajedno. I tiša, ali brza muzika može da deluje napeto, dok sporija i malo glasnija i dalje prija. O tome kakvu muziku izabrati pisaćemo u posebnom tekstu.

Zato muzika nije nešto što se jednom podesi i zaboravi. Vaiblee bira muziku za Vaš prostor i prati kako se dan menja, da jutro, podne i veče zvuče onako kako treba. Pogledajte kako to radimo za restorane i barove, hotele i salone lepote.