Koliko muzika treba da bude glasna u restoranu ili baru?

Vratite se sa večere, a grlo Vas grebe kao da ste bili na utakmici. Niste vikali. Bar Vam se tako čini.

Jeste, samo to niste primetili. Kad je oko nas bučno, glas pojačavamo sami od sebe, bez ikakve odluke. Pojava ima i ime, Lombardov efekat, po francuskom lekaru koji ju je opisao pre više od sto godina.

Kad počinjemo da vičemo

Ranije nego što mislite. Pasquale Bottalico sa Univerziteta Ilinois je 2018. godine u laboratoriji puštao ljudima snimak restoranske buke i merio im glas. Počeli su da ga podižu već na oko 57 decibela, a to je otprilike jačina mirnog razgovora. Što je buka više rasla, ispitanici su češće govorili da bi u takvom restoranu ostali kraće i potrošili manje.

A koliko je bučno u pravim restoranima? U Njujorku su od 2015. do 2017. izmerili 2.376 restorana i barova, u večernjim satima kad je najveća gužva. Prosek u restoranima bio je 78 decibela, u barovima 81. Po proceni autora, u oko 70 odsto restorana nije moglo normalno da se razgovara.

Tako nastaje začarani krug. Sala je bučna, gosti pričaju glasnije. Neko pojača muziku da se čuje. Gosti pričaju još glasnije. Moderni enterijeri tu ne pomažu: beton, staklo i visoki plafoni lepo izgledaju, ali zvuk odbijaju kao ogledalo.

Nije čudo što je u velikoj američkoj anketi gostiju Zagat 2018. godine, sa oko 13.000 ispitanika, pritužba broj jedan bila buka. Ispred loše usluge, cena i gužve.

Zašto onda mnogi pojačavaju muziku?

Zato što izgleda da se isplati. Bar na prvi pogled.

Jedne subote uveče, u dva bara na zapadu Francuske, istraživači su sedeli sa pivom i krišom gledali kako piju drugi. Vlasnici su im dozvolili da pojačavaju i stišavaju muziku. Uz uobičajenu jačinu, gost je čašu piva pio oko 14 i po minuta i za veče popio prosečno 2,6 piva. Uz pojačanu muziku čaša je bila prazna za 11 i po minuta, a prosek je skočio na 3,4.

Nicolas Guéguen, koji je 2008. vodio eksperiment, ponudio je dva objašnjenja. Glasna muzika nas ubrza. Ili, još verovatnije: kad ne možemo da razgovaramo, pijemo.

Gostima, dakle, nije bilo lepše. Samo nisu mogli da se čuju. Uzorak je bio mali, 40 mladića u dva bara. Preglasna muzika možda večeras proda koje piće više, ali gost koji je celo veče vikao preko stola teško da će doći ponovo.

Sok od paradajza na deset hiljada metara

Lufthansa je svojevremeno primetila nešto čudno: putnici u avionu piju sok od paradajza skoro koliko i pivo.

Jedno od objašnjenja stiglo je 2015. sa Univerziteta Kornel. Uz buku kakva vlada u kabini aviona, oko 85 decibela, ljudi su slatko osećali slabije, a umami jače. Umami je onaj puni, „mesnati“ ukus kakav imaju paradajz, sir ili supa.

Restoran nije avion. Ali slično su ranije primetili i na Univerzitetu u Mančesteru: uz jaku buku u pozadini hrana deluje manje slatko i manje slano. Kuvar se trudi da jelo ima pun ukus, a uz preglasnu muziku gost će ga osetiti slabije.

Buka utiče i na to šta naručujemo. U jednom kafeu u Stokholmu uz glasniju muziku gosti su češće birali teža jela, sendviče sa crvenim mesom i kolače umesto salata. Udeo takvih porudžbina porastao je sa 42 na 52 odsto.

Ali ni tišina nije rešenje

Nemojte sad stišati muziku do kraja.

U Montrealu su 2020. pratili 247 gostiju jednog otmenog restorana. Kad je u sali bilo malo življe, gosti su ostajali nešto duže i trošili nešto više, a nisu bili manje zadovoljni. To se ne slaže sasvim sa onim iz Ilinoisa, i to treba reći: jedno je laboratorija, drugo jedan pravi restoran. Niko još nema konačan odgovor.

Ono oko čega se slažu jeste da postoji zlatna sredina. Kad je pretiho, čujete svaku viljušku i šapućete da Vas ne čuje susedni sto. Kad je preglasno, ne možete da razgovarate. Dobra muzika je negde između: dovoljno prisutna da prostor ne bude gluv, a dovoljno tiha da razgovor ide bez napora.

Važno je i kako zvuči

Ista pesma na istoj jačini može da prija ili da smeta. Zavisi iz čega svira. Zvučnik koji krči, „tanka“ muzika bez dubine, bas koji tutnji kroz pod: gost to oseti kao nelagodu, čak i kad ne ume da kaže šta mu smeta.

Česta greška su jedan ili dva jaka zvučnika za ceo prostor. Ko sedi pored njih, ogluvi; ko sedi na drugom kraju, jedva nešto čuje. Više manjih zvučnika na nižoj jačini skoro uvek zvuči prijatnije.

Proverite svoj prostor, već večeras

• Test razgovora. Sednite za sto kad je najveća gužva i pričajte s nekim normalnim glasom. Ako se naginjete ili ponavljate rečenice, preglasno je.

• Slušajte sa mesta gosta, ne iz šanka. Muzika se obično podešava tamo gde stoji osoblje, a gosti sede pored zvučnika.

• Prošetajte kroz ceo prostor. Ako je negde preglasno, a negde se ne čuje, problem je raspored zvučnika, a ne jačina.

• Ako volite brojke, izmerite telefonom. Besplatne aplikacije za merenje zvuka nisu precizne kao pravi instrument, ali su dovoljne za orijentaciju. Do oko 70 decibela za stolom još se razgovara normalno. Preko toga gosti se već nadvikuju.

• Pratite doba dana. Ono što je taman u 21h, kad je sala puna, u podne zvuči preglasno.

• Ne nadjačavajte buku muzikom. Glasnija muzika samo podigne glasove gostiju. Bolje je da muzika bude malo ispod razgovora.

Ukratko

Većina ovih istraživanja rađena je u Americi i zapadnoj Evropi, neka na malom broju ljudi ili u jednom jedinom lokalu, i ne slažu se u svakom detalju. U jednom se ipak slažu: jačina muzike utiče na to kako se gosti osećaju, koliko ostaju, kako razgovaraju, pa i kako im prija hrana. I nema jednog položaja dugmeta koji važi ceo dan.

Jačina i vrsta muzike idu zajedno. Tiša, ali brza muzika može da deluje napeto, a sporija i malo glasnija i dalje prija. O izboru muzike pisaćemo u posebnom tekstu.

Zato se muzika ne podešava jednom zauvek. Vaiblee bira muziku za Vaš restoran ili bar i prati atmosferu tokom dana, od doručka preko ručka i večere do kasnih sati. Pogledajte kako radimo muziku za restorane i barove.